Stanje međupršljeskog diska kome je ispucao fibrozni omotač (Anulus fibrosus) i koga želatinasto jezgro (Nucleus pulposus) svojom masom  ispupčuje i dodatno slabi u regionu gde je ispucao naziva se Discus hernia. Ona nastaje usled nepravilnih i neprirodnih pokreta kičme, najčešće nepravilnog saginjanja. Kada kičma stoji uspravno, svi pršljenovi su paralelni i pritisak koji se stvara u međupršljenskim diskovima je izjednačen i ravnomeran. U toku savijanja unapred prednji deo pršljenova (bliži stomaku) se približavaju jedan drugom dok se suprotni deo isteže. Pošto se disk nalazi između pršljenova on se prilagođava svakom njihovom pokretu. U ovom slučaju iz njegovoh prirodnog stanja u kome su mu donja i gornja strana paralelne mi ga dovodimo u stanje gde je deo bliži stomaku prignječen a suprotni deo istegnut. Kad bi se pogledao poprečni presek disk bi ličio na oštrougli trougao. Ako se u ovom stanju diska nekim pokretom napravi dodatni pritisak, velika je verovatnoća da će na tom mestu gde je več oslabljen zbog neprirodne istegnutosti pući jer je to jedini pravac u koji može da se kreće želatinasto jezgro kako bi apsorbovalo pritisak.

Diskus hernija može da se zadobije u bilo kom regionu kičme u kome postoje diskovi. Najčešća je diskus hernija u slabinskom delu, oko 90% slučajeva, i to između pršljenova L3-L4, L4-L5 i L5-S1. Hernia u vratnom delu je manje zastupljena, oko 8%. Najčešće između sledećih pršljenova C4-C5, C5-C6, C6-C7 i C7-T1. Naj slabije zastupljene hernije diska su u grudnom delu, oko 2% slučajeva, jer je najnepokretljiviji i najjači deo tela.

Postoji mnogo simptoma diskus hernije. Oni zavise od pravca ispupčenja diska i od količine pritiska na kičmenu moždinu odnosno kičmene nerve. Pritisak na nerve zavisi od stadijumu diskus hernije tj. da li je blago ispupčen disk ili je skoro čitav fibrozni omotač ispucao i želatinastao jezgro se ulilo u kičmeni kanal i snažno pritiska nerve i kičmenu moždinu. Simptomi vratne discus hernie su uzroci senzacija u gornjem delu leđa i rukama, dok su slabinske uzroci senzacija u nogama. Navešću neke karekteristične simptome za diskus herniju: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­u vratnom delu – C4-C5 (slabost ramenog mišića), C5-C6 (slabost bicepsa), C6-C7 (slabost tricepsa i ekstenzije šake), C7-T1 (slabost mišića šake i flexija šake), u slabinskom delu L3-L4 (slabost i bolovi u prednjoj strani butine), L4-L5 (bol u zadnjoj loži butine i slabost u mišićima koji povlače nožni palac na gore) i L5-S1 (slabost u listu, bol u spoljnoj strani lista i bol u zadnjoj loži butine ).

Međupršljenski diskovi

Međupršljenski diskovi čine između jedne trećine i jedne četvrtine čitave dužine kičme. Nalazeći se u sendviču izmedju dva pršljena, oni sprečavaju trenje između njih i služe za upijanje svih šokova i pritiska u kičmi koji se javlja pri šetanju, trčanju ili podizanju tereta.

Građeni su iz 2 dela. Iz želatinastog jezgra (Nucleus pulposus) i slojevitog fibroznog omotača (Anulus fibrosus), koji obavija želatinasto jegro. Diskovi su najveći organ u ljudskom telu koji se ne snabdeva krvotokom, već difuzijom hranjljivih materija iz krvnih sudova oko njega.

Medjupršljenski zglobovi

Ovi zglobovi povezuju pršljenove i nalaze se u zadnjem delu kičmenog stuba. Svaki pršljen ima dva para zgloba, jedan par prema gore i jedan prema dole. Ovi zglobovi osim što povezuju pršljenove , ograničavaju savitljivost kičme i time je čuvaju od ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­preteranih pokreta.

Mišići, tetive i ligamenti

Skeletni (poprečno prugasti) mišići pored svoje odgovornosti za govor, disanje, gutanje odgovorni su i za kretanje i održavanje pozicije tela. Oni daju snagu, balans i spoljni izgled našeg fizičkog tela. Imaju sposobnost kratkotrajne snažne kontrakcije i potpune relaksacije zavisno od naše namere, jer su pod kontrolom naše volje.

Funkcija tetive je da spoji mišić sa kosti. Pošto imamo mnogo leđnih mišića, imamo i mnogo tetiva koji daju dodatnu stabilnost kičmi.

Ligamenti kičme povezuju pršljenove i daju strukturalnu stabilnost kičmi.

Kičmeni kanal

Svaki pršljen ima šupljinu, koja se nalazi u sredini pršljena. Kičmeni kanal je prostor odnosno šupljina koga izgrađuju šupljine pršljenova. U kičmenom kanalu se nalazi kičmena moždina, brojni krvni sudovi i cerebro-spinalna tečnost, čija loša cirkulacija može da izazove brojne probleme npr. glavobolje, migrene, menstrualne probleme, digestivne probleme, doprinos artritisu, itd.

Kičmena moždina

Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema, smešten u kičmenom kanalu. Proteže se od mozga do prvog lumbalnog pršljena. Njena glavna funkcija je da sprovede nervna impulse od mozga do ostatka tela kao što su organi i ekstremiteti.

Kičmeni nervi

Kičmeni nervi se granaju iz kičmene moždine i ima ih ukupno 31 par. Osam vratnih, dvanaest grudnih, pet slabinskih, pet krsnih i jedan trtični. Vratni nervi su povezani sa glavom, vratom, ramenima, rukama i dijafragmom. Grudni nervi su povezani sa grudima i pojedinim delovima trbuha. Slabinski su povezani sa donji delom trbuha, zadnjicom i delom nogu. Trtični su povezani sa butinama, podkolenicama, stopalima i spoljnim delom genitalija.

Kičma ima 4 prirodna zakrivljenja. Dve lordoze (konkavna zakrivljenja kičme, nalaze se u vratnom i slabinskom regionu) i dve kifoze (konveksna zakrivljenja kičme, nalaze se u grudnom i krsnom regionu).

Vratni (cervical) region

Vratni region se proteže od baze lobanje do grudnog regiona, prema kome se i pršljenovi povećavaju spuštajući se do njega. Grade ga 7 pršljenova.

Za razliku od ostalih pršljenova, vratni pršljenovi imaju male otvore za krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom. Nepravilnim manipulacijama (krckanjima) vratnih pršljenova mogu se lako ozlediti ti krvni sudovi. Zato treba paziti kome se daje da vam “krcka” vrat.

Vratni region je najpokretljiviji i on obezbeđuje pokretljivost vrata i glave. Savijanje vrata u napred, nazad, levo i desno čine svih 7 pršljenova, dok se okretanje glave u levo i desno vrši samo izmedju prvog i drugog pršljena.

Grudni (thoracic) region

Grudni region kičme se nalazi u nivou grudnog koša i glavni je oslonac rebrima koji nam štite glavne organe u telu. Izgrađuje ga 12 pršljenova čija je veličina sve veća kako se bliži lumbalnom regionu, koji poseduje najveće pršljenove. Najizraženija tačka grudne kifoze čini sedmi grudni pršljen odnosno T7.

Slabinski (lumbar) region

Mada zvanično lumbalni deo grade 5 pršljenova, postoje izuzeci koji poseduju i šesti pršljen. Lordoza lumbalnog dela je izraženija kod ženskog pola, naročito u donjem delu lumbalnog regiona.

Lumbalni region je zadužen za savijanje i rotiranje; obezbeđuje nam snagu za podizanje i guranje kako lakih tako i teških stvari. Njegova funkcija ga čini ujedno i mestom sklonom povredama i lako povredivim mestom.

Kičmena moždina se završava kod prvog lumblanog pršljena L1, odakle počinje da se grana na mnoge nerve koji se protežu kroz donji deo trupa i čitave noge. Skup tih nerava se naziva cauda equina tj konjski rep.

Krsni (sacral) region

Sastoji se od 5 sraslih pršljenova, i sačinjava zadni zid karlice. Postoje razlike u njegovoj građi između muškaraca i žena. Žene imaju kraći i širi sakralni deo od muškaraca. Ugao zakrivljenosti sakralnog regiona je indvididualan, mada je kod muškaraca u proseku manji ugao zakrivljenosti nego kod žena.

Trtični (coccyx) region

Sastoji se od 3-5 sraslih pršljenova i nalazi se u korenu kičme. Smatra se ostatkom repa, koji je tokom evolucije zakržljao.

Trouglastog je oblika, a veličina individualna. Za razliku od ostalih pršljenova, trtični deo je sastavljen od same kosti.

Snaga i podrška

Kičma svojom građom i oblikom obezbeđuje snagu i podršku čitavom telu.

Grudni deo je zadužen za obezbeđivanje snage i stabilnosti čitavog tela sa naglaskom na gornji deo tela. Pokreti tog dela kičme su ograničeni samo na savijanje napred bez mogućnosti rotacije. Lumbalni deo nosi većinu težine tela, od pokreta ima mogućstvo rotacije, i savijanja u napred i u nazad.

Kičma, njena mobilnost i njena zakrivljena građa uz prisustvo mišića i tetiva, obezbeđuje našim telima najidealniji raspored naše težine, i ima mogućnost da adaptira naše telo na razne situacije (dizanje teškog ili velikog tereta, višak kilograma, trudnoća,…). U takvim situacijama zakrivljenja kičme se menjaju i adaptiraju trenutnoj situaciji kako bi obezbedili telu balans pomerajuću mu centar gravitacije u najoptimalniji položaj.

Pokret

Komplikovana građa kičme sa pratećim tkivima (ligament, mišići, tetive) dopušta telu da vrši pokrete kao što su savijanje u napred, u nazad, na stranu, izvijanje i rotiranje.

Vratni deo kičme je odgovoran za savijanje, okretanje i rotacije vrata i glave, čineći ga najmobnilnijim delom kičmenog stuba.

Zaštita nerava

Kičmeni stub pruža pouzdanu zaštitu nerava i kičmene moždine, bez kojih ljudska bića kao i svi kičmenjaci ne bi mogli da funkcionišu, pošto impulsi koji prolaze kroz njih kontrolišu funkcionisanje svih naših organa. Raspored i način povezivanja pršljenova, ligamenata i mišića stvaraju slojevitu zaštitu ne bi li što bolje zaštitili kičmenu moždinu i nerve i sprečili njihovo povređivanje.

Snabdevanje krvi

Pršljenovi su građeni od dovoljno koštane zapremine da proizvode crvena krvna zrnca i da skadište minerale u svom šupljem delu tela, poznatom kao koštana srž. Postoje dve vrste koštane srži, crvena i žuta (nastaje od crvene prilikom starenja). Crvena je zadužena za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, trombocita i belih krvnih zrnaca, dok žuta koštana srž sadrži velike količine ćelija masti i proizvodi manje količine belih krvnih zrnaca.

Zaštita organa

Grudni pršljenovi su tako građeni da omogućavaju pripajanje rebara na sebe, koji okružuju i štite naše vitalne organe. Grudni koš je građen iz grudne kosti, 12 pari rebara i 12 grudnih pršljenova. Prvih 7 rebara se prihvataju na grudnu kost, sledeća 3 rebra su vezana hrskavicom za njih, dok su poslednja dva slobodna tj. samo su vezani za kičmu. Takva građa grudnog koša mu obezbeđuje veću elastičnost u odnosu kakva bi bila da su sva rebra fiksirana. Prednosti toga se ogledaju u većoj pokretljivosti dijafragme i dodatnog mesta za širenje pluća, samim tim se olakšava proces disanja. Grudni koš takođe čuva dijafragmu, pluća i srce.

Apsorbovanje sile

Kičma pruža apsorbovanje šoka i pritiska usled šetanja, trčanja ili podizanja tereta zahvaljujući međupršljenskim diskovima. Diskovi se nalaze između svakog pršljena i služe za prevenciju trenja pršljenova jedan o drugi, a takođe imaju i ulogu da apsorbuju silu smanjivajući je svojim blagim širenjem i prenosem te apsorbovanje sile na sledeći diskus preko pršljena.

Zanimljivosti

Novorođenčad imaju skoro pravu kičmu sve do trenutka dok ne počnu samostalno da nose težinu svoje glave, tad kičma poprima svoje krivine.

Crvena koštana srž može da se pretvori u žutu u relativno kratkom vremenskom roku, pod uslovom da je telo izloženo velikom gladovanju, kako bi imalo još masti da iz nje crpi dodatnu energiju. Tako i žuta koštana srž može čak i za par sati da se pretvori u crvenu u slučaju gubljenja krvi ili anemije.