Za vreme trudnoće svi hormoni divljaju, telo je u savršenom haosu jer treba da se stvori nov život. Pored mnogih hormona koji se luče za vreme trudnoće, spomenuću samo relaksin.

Relaksin (Relaxin) je hormon koji se luči za vreme trudnoće i utiče na omekšavanje i povećavanje elastičnosti hrskavica, ligamenata i tetiva. Otuda zglobovi karlice imaju mnogo veću amplitudu pokreta što i izaziva njeno smanjenje stabilnosti i osetljivost za vreme trudnoće.

Šta uzrokuje probleme sa ovim zglobovima? Nakon porođaja je potrebno u proseku oko 4 nedelje da se ligamenti, hrskavice vrate u svoje normalno stanje funkcionalnosti i da ponovo drže kosti karlice čvrsto na mestu. Mnogim mišićnim grupama je karlica mesto pripoja (trbušni mišići, mišići leđa, mišići zadnjice i svi butni mišići) i svako preterano ili konstantno aktiviranje nekih od nabrojanih grupa mišića može dovesti do njenog pomeranja i do pogrešnog krajnjeg pozicioniranja kostiju usled čega nastaju tegobe simptoma karlice.

Koji su simptomi problema sa karlicom? Osobe najčešće žale na bolove pri podizanju tereta, pri savijanju, bolovi u krstima pri dugim šetnjama ili dugom stajanju, poteškoće pri ulaženju ili izlaženju iz kola, pri silaženju niz ili penjanju uz stepenice,… Specifičniji simptomi su: problemi sa simfizom - bolovi u preponama, upala preponskih mišića (unutrašnja loža); problemi u krsnom delu - bolovi u krstima, bolovi u sakrumu, konstantna napetost lumbalnog dela, bol u lumbalnom delu, bol u regionu sedalnih mišića, razlika u dužini nogu (ne mehanička), osećanje opterećenja u jednoj od nogu, krivljenje kičme, bol oko čašice kolena; problemi sa repićem (trtičnom kosti) se dešavaju retko ali se dešavaju. Simptomi su bolovi pri sedenju, bol u anusu, bol u donjem delu stomaka, bol u jajnicima, ređe se događa i da boli iznad repića u sakrumu.

Šta je sledeći korak? Na prvi znak problema trebali biste posetiti vašeg akušera ili ginekologa i poslušati njegove savete. Ako se ipak odlučite za tretmane ne klasičnom medicinom očekujem vaš poziv. Rešićemo zajedno vaše probleme.

NAPOMENA: Nemojte da ignorišete simptome. Ako se ne saniraju na vreme dosta često se pretvore u mnogo ozbiljnije probleme. Čak i ako nemate bolove bilo bi dobro da izvršite kontrolu funkcionalnosti karlice za svaki slučaj.

U mojoj praksi kao terapeutskog masera nailazio sam na razne probleme sa leđima kod klijenata. Iz mog rada sa ljudima sam došao do zaključka da većina problema imaju zajednički koren – NE ZNANJE ZDRAVOG OPHOĐENJA PREMA LEĐIMA.

Saveti koje ću navesti su veoma jednostavni, ali je potrebno biti disciplinovan i istrajan u primeni u svakodnevnom životu. Ti koncepti ophođenja prema leđima su pomogli mnogim ljudima i meni. Njih se mogu pridržavati ljudi sa problemima kičme kao preventiva za pogoršavanje problema i kao početak izlečenja, a mogu i ljudi sa zdravim leđima kao preventiva za potencijalne probleme leđa.

Postoje mnoge stvari kojih se treba pridržavati, da ne bih komplikovao i zbunjivao vas izneću samo neke kod kojih ljudi najčešće greše i koje stvaraju najviše problema.

Prva i najosnovnija stvar na koju treba obratiti pažnju je pravilno držanje tela. Pravilnim držanjem tela sile koje deluju na kičmu se ravnomerno raspoređuju i time se sprečava stvaranje dodatnog pritiska u nekom regionu kičme, koji izaziva hroničnu napetost mišića, bolove i na kraju slabljenje kičme i deformisanje međupršljenskih diskova.

Pravilno držanje se izvodi na sledeći način. Postavite stopala u širinu kukova i okrenite ih prema napred. Blago uvucite stomak i izbacite karlicu blago prema napred, kako bi umanjili lumbalnu krivinu i smanjili pritisak na nju. Ramena opustite, spustite i povucite ih malo u nazad da otvorite grudni koš. Podignite glavu toliko da vam je brada paralelna sa podom, povucite glavu u nazad da vam se poklopi linija ušiju i linija ramena. Na kraju imajte osećaj kao da vas neko razvlači konopcem da je jedan kraj pričvršćen za trtični deo a drugi kraj za lobanju. Na početku će možda biti malo bolno, neprijatno i čudno ovakvo držanje tela, ali budite uporni. Ipak mišići moraju da se prilagode na nov način nakon mnogo godina prilagođenosti na loše držanje. Pored zdravstvenog dobrobita ovo držanje utiče pozitivno i na mentalno stanje čoveka. Deluje pozitivno na samopouzdanje i na otvorenost prema drugima, dok npr baš suprotan efekat ima povlačenje ramena u napred, prekrštanje ruku i nogu.

Nastavak ovog teksta sledi u sledećem članku.

Stanje međupršljeskog diska kome je ispucao fibrozni omotač (Anulus fibrosus) i koga želatinasto jezgro (Nucleus pulposus) svojom masom  ispupčuje i dodatno slabi u regionu gde je ispucao naziva se Discus hernia. Ona nastaje usled nepravilnih i neprirodnih pokreta kičme, najčešće nepravilnog saginjanja. Kada kičma stoji uspravno, svi pršljenovi su paralelni i pritisak koji se stvara u međupršljenskim diskovima je izjednačen i ravnomeran. U toku savijanja unapred prednji deo pršljenova (bliži stomaku) se približavaju jedan drugom dok se suprotni deo isteže. Pošto se disk nalazi između pršljenova on se prilagođava svakom njihovom pokretu. U ovom slučaju iz njegovoh prirodnog stanja u kome su mu donja i gornja strana paralelne mi ga dovodimo u stanje gde je deo bliži stomaku prignječen a suprotni deo istegnut. Kad bi se pogledao poprečni presek disk bi ličio na oštrougli trougao. Ako se u ovom stanju diska nekim pokretom napravi dodatni pritisak, velika je verovatnoća da će na tom mestu gde je več oslabljen zbog neprirodne istegnutosti pući jer je to jedini pravac u koji može da se kreće želatinasto jezgro kako bi apsorbovalo pritisak.

Diskus hernija može da se zadobije u bilo kom regionu kičme u kome postoje diskovi. Najčešća je diskus hernija u slabinskom delu, oko 90% slučajeva, i to između pršljenova L3-L4, L4-L5 i L5-S1. Hernia u vratnom delu je manje zastupljena, oko 8%. Najčešće između sledećih pršljenova C4-C5, C5-C6, C6-C7 i C7-T1. Naj slabije zastupljene hernije diska su u grudnom delu, oko 2% slučajeva, jer je najnepokretljiviji i najjači deo tela.

Postoji mnogo simptoma diskus hernije. Oni zavise od pravca ispupčenja diska i od količine pritiska na kičmenu moždinu odnosno kičmene nerve. Pritisak na nerve zavisi od stadijumu diskus hernije tj. da li je blago ispupčen disk ili je skoro čitav fibrozni omotač ispucao i želatinastao jezgro se ulilo u kičmeni kanal i snažno pritiska nerve i kičmenu moždinu. Simptomi vratne discus hernie su uzroci senzacija u gornjem delu leđa i rukama, dok su slabinske uzroci senzacija u nogama. Navešću neke karekteristične simptome za diskus herniju: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­u vratnom delu – C4-C5 (slabost ramenog mišića), C5-C6 (slabost bicepsa), C6-C7 (slabost tricepsa i ekstenzije šake), C7-T1 (slabost mišića šake i flexija šake), u slabinskom delu L3-L4 (slabost i bolovi u prednjoj strani butine), L4-L5 (bol u zadnjoj loži butine i slabost u mišićima koji povlače nožni palac na gore) i L5-S1 (slabost u listu, bol u spoljnoj strani lista i bol u zadnjoj loži butine ).

Da bi svaki organ ili deo tela pravilno funkcionisao mora imati nesmetanu konstantnu komunikaciju sa mozgom. Što znači da mozak mora konstatno da prima i šalje informacije kroz kičmenu moždinu i nerve kroz čitavo telo o njihovom trenutnom stanju. Pri dizanju tereta, naglog pokreta, pada, nekontrolisanog pokreta može da dođe do suvišnog pomeranja pršljena. Tada se pršljen nalazi u stanju kada je ispadnut, upadnut ili pomeren. U tim slučajevima dolazi do sužavanja tunela kroz koji prolazi nerv (uklješten nerv), i komunikacija mozga i tog dela tela biva ometana. Nerv koji je pod uklještenjem, zbog iritacije koja je nastala, šalje iskvarene informacije određenom organu ili delu tela. Vremenom funkcija organa slabi, dok na kraju ne oboli.

Dislokacija pršljena se najefikasnije tretira masažom i istezanjem radi opuštanja okolnih mišića i time vraćanje pršljena na svoje mesto. Manipulaciju odnosno „krckanje“ kičme, napadnu tehniku vraćanja pršljena na svoje mesto, je najbolje koristiti kao poslednji izbor.

Ako se ikad izabere manipulacija treba imati na umu da postoje mnoge tehnike manipulacije kičme i da nisu sve optimalne. Definitivno najvažnija informacija koju treba imati na umu je da mnogi ljudi završavaju razne kurseve i ne znaju svi da rade pravilno tj. ne dozvoliti svakome da vam radi manipulacije kičme.

U sledećoj tabeli je prikazano kako upala nerva ili njegovo uklještenje dislokacijom pršljena utiče na celokupno zdravlje tela.

REGION KIČME	PRŠLJEN	POVRŠINE I DELOVI TELA	MOGUĆI SIMPTOMI
VRATNI DEO (VERTEBRAE CERVICALES)	C1	snabdevanje glave krvlju, hipofiza, kosmati deo glave, kosti lica, mozak, unutrašnje i srednje uho, simpatički nervni sistem	glavobolja, nervoza, nesanica, kijavica, visok krvni pritisak, migrene, nervni slom, amnezija, hronični umor, vrtoglavica
	C2	oči, nervus opticus (II), nervus vestibulocochlearis (VIII), sinusi, processus mastoideus, jezik, čelo	problemi sa sinusima, alergije, bolovi u predelu oka, bolovi u ušima, nesvestica, neke vrste slepila, razrokost, gluvoća
	C3	obrazi, spoljno uho, kosti lica, zubi, nervus trigeminus (V)	neuralgija, neuritis, akne, bubuljice, ekcem
	C4	nos, usne, usna duplja, eustahijeva tuba	peludna groznica, rhinorrhea (curenje nosa), gubljenje sluha, problemi sa 3. krajnikom
	C5	glasne žice, vratne žlezde, pharynx	laringitis, promuklost, grlobolja, prehlađeno grlo, itd
	C6	vratni mišići, ramena, krajnici	ukočen vrat, bolovi u gornjem delu ruke, upala krajnika, hronični kašalj, gušobolja (promuklost, jak kašalj, teško disanje)
	C7	štitna (tiroidna) žlezda, bursae u ramenima, laktovi	bursitis, prehlade, grip, problemi sa štitnom žlezdom

GRUDNI DEO (VERTEBRATE THORACICAE)	T1	podlaktice, šake, ručni zglob, prsti, jednjak (esophagus), dušnik (trachea)	astma, teško disanje, nedostatak daha, bol u donjem delu ruku i šaka
	T2	srce, valve srca, koronarne arterije,	funkcionalna stanja srca, poneki grudni problemi
	T3	pluća, bronhije, plućna maramica, grudni koš, grudi	bronhitis, upala pluća, upala plućne maramice, zapušenje bronhija, influenca
	T4	žučna kesa, žučni kanal	problemi sa žučnom kesom, žutica, herpes zoster (crvenilo)
	T5	jetra, solarni pleksus, krvotok	problemi sa jetrom, temperature, problemi sa krvnim pritiskom, slaba cirkulacija, upala zglobova
	T6	želudac	problemi sa želucem, Bowel sindrom (nervozni želudac), slaba probava, žgaravica, slabo varenje
	T7	gušterača (pankreas), dvanaestopalačno crevo	čirevi, gastritis
	T8	slezina	slab imunitet
	T9	nadbubrežne (adrenalne) žlezde	alergije, osipi
	T10	bubrezi	problemi sa bubrezima, otvrdnjivanje arterija, hronični umor, upala bubrega, infekcija urinarnog trakta (pyelonephritis-pyelitis)
	T11	bubrezi, ureteri	stanja kože kao akne, bubuljice, ekcemi, gnojni čirevi
	T12	tanko crevo, limfotok	reuma, problemi sa gasom (bolni), određena vrsta steriliteta

SLABINSKI DEO (VERTEBRAE LUMBALES)	L1	debelo crevo, anulus inguinalis	zatvor, kolitis (upala debelog creva), dizenterija, kile i hernije
	L2	slepo crevo, trbušna duplja, butina	grčevi u trbuhu, teško disanje, proširene vene
	L3	polni organi, materica, bešika, kolena	problemi sa bešikom, menstrualni problemi (neredovni i bolni), pobačaj, mokrenje u krevet, impotencija, razni bolovi u kolenima, simptom menopauze
	L4	prostata, mišići donjeg dela leđa, nervus ischiadicus	išijas, lumbago, teško-bolno-često uriniranje, bolovi u leđima
	L5	podkolenica, članci, stopala	slaba cirkulacija u nogama, otekli članci i luk stopala, hladna stopala, slabost u nogama, grčevi u nogama
KRSNI I TRTIČNI DEO (OS SACRUM, OS COCCYIS)	S1-S5	kukovi, stražnjica	sakralno-karlični problemi, krivljenja kičme
	OS COCCYGIS	rektum, anus	hemoroidi, svrab, bol u trtici pri sedenju

Međupršljenski diskovi

Međupršljenski diskovi čine između jedne trećine i jedne četvrtine čitave dužine kičme. Nalazeći se u sendviču izmedju dva pršljena, oni sprečavaju trenje između njih i služe za upijanje svih šokova i pritiska u kičmi koji se javlja pri šetanju, trčanju ili podizanju tereta.

Građeni su iz 2 dela. Iz želatinastog jezgra (Nucleus pulposus) i slojevitog fibroznog omotača (Anulus fibrosus), koji obavija želatinasto jegro. Diskovi su najveći organ u ljudskom telu koji se ne snabdeva krvotokom, već difuzijom hranjljivih materija iz krvnih sudova oko njega.

Medjupršljenski zglobovi

Ovi zglobovi povezuju pršljenove i nalaze se u zadnjem delu kičmenog stuba. Svaki pršljen ima dva para zgloba, jedan par prema gore i jedan prema dole. Ovi zglobovi osim što povezuju pršljenove , ograničavaju savitljivost kičme i time je čuvaju od ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­preteranih pokreta.

Mišići, tetive i ligamenti

Skeletni (poprečno prugasti) mišići pored svoje odgovornosti za govor, disanje, gutanje odgovorni su i za kretanje i održavanje pozicije tela. Oni daju snagu, balans i spoljni izgled našeg fizičkog tela. Imaju sposobnost kratkotrajne snažne kontrakcije i potpune relaksacije zavisno od naše namere, jer su pod kontrolom naše volje.

Funkcija tetive je da spoji mišić sa kosti. Pošto imamo mnogo leđnih mišića, imamo i mnogo tetiva koji daju dodatnu stabilnost kičmi.

Ligamenti kičme povezuju pršljenove i daju strukturalnu stabilnost kičmi.

Kičmeni kanal

Svaki pršljen ima šupljinu, koja se nalazi u sredini pršljena. Kičmeni kanal je prostor odnosno šupljina koga izgrađuju šupljine pršljenova. U kičmenom kanalu se nalazi kičmena moždina, brojni krvni sudovi i cerebro-spinalna tečnost, čija loša cirkulacija može da izazove brojne probleme npr. glavobolje, migrene, menstrualne probleme, digestivne probleme, doprinos artritisu, itd.

Kičmena moždina

Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema, smešten u kičmenom kanalu. Proteže se od mozga do prvog lumbalnog pršljena. Njena glavna funkcija je da sprovede nervna impulse od mozga do ostatka tela kao što su organi i ekstremiteti.

Kičmeni nervi

Kičmeni nervi se granaju iz kičmene moždine i ima ih ukupno 31 par. Osam vratnih, dvanaest grudnih, pet slabinskih, pet krsnih i jedan trtični. Vratni nervi su povezani sa glavom, vratom, ramenima, rukama i dijafragmom. Grudni nervi su povezani sa grudima i pojedinim delovima trbuha. Slabinski su povezani sa donji delom trbuha, zadnjicom i delom nogu. Trtični su povezani sa butinama, podkolenicama, stopalima i spoljnim delom genitalija.

Kičma ima 4 prirodna zakrivljenja. Dve lordoze (konkavna zakrivljenja kičme, nalaze se u vratnom i slabinskom regionu) i dve kifoze (konveksna zakrivljenja kičme, nalaze se u grudnom i krsnom regionu).

Vratni (cervical) region

Vratni region se proteže od baze lobanje do grudnog regiona, prema kome se i pršljenovi povećavaju spuštajući se do njega. Grade ga 7 pršljenova.

Za razliku od ostalih pršljenova, vratni pršljenovi imaju male otvore za krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom. Nepravilnim manipulacijama (krckanjima) vratnih pršljenova mogu se lako ozlediti ti krvni sudovi. Zato treba paziti kome se daje da vam “krcka” vrat.

Vratni region je najpokretljiviji i on obezbeđuje pokretljivost vrata i glave. Savijanje vrata u napred, nazad, levo i desno čine svih 7 pršljenova, dok se okretanje glave u levo i desno vrši samo izmedju prvog i drugog pršljena.

Grudni (thoracic) region

Grudni region kičme se nalazi u nivou grudnog koša i glavni je oslonac rebrima koji nam štite glavne organe u telu. Izgrađuje ga 12 pršljenova čija je veličina sve veća kako se bliži lumbalnom regionu, koji poseduje najveće pršljenove. Najizraženija tačka grudne kifoze čini sedmi grudni pršljen odnosno T7.

Slabinski (lumbar) region

Mada zvanično lumbalni deo grade 5 pršljenova, postoje izuzeci koji poseduju i šesti pršljen. Lordoza lumbalnog dela je izraženija kod ženskog pola, naročito u donjem delu lumbalnog regiona.

Lumbalni region je zadužen za savijanje i rotiranje; obezbeđuje nam snagu za podizanje i guranje kako lakih tako i teških stvari. Njegova funkcija ga čini ujedno i mestom sklonom povredama i lako povredivim mestom.

Kičmena moždina se završava kod prvog lumblanog pršljena L1, odakle počinje da se grana na mnoge nerve koji se protežu kroz donji deo trupa i čitave noge. Skup tih nerava se naziva cauda equina tj konjski rep.

Krsni (sacral) region

Sastoji se od 5 sraslih pršljenova, i sačinjava zadni zid karlice. Postoje razlike u njegovoj građi između muškaraca i žena. Žene imaju kraći i širi sakralni deo od muškaraca. Ugao zakrivljenosti sakralnog regiona je indvididualan, mada je kod muškaraca u proseku manji ugao zakrivljenosti nego kod žena.

Trtični (coccyx) region

Sastoji se od 3-5 sraslih pršljenova i nalazi se u korenu kičme. Smatra se ostatkom repa, koji je tokom evolucije zakržljao.

Trouglastog je oblika, a veličina individualna. Za razliku od ostalih pršljenova, trtični deo je sastavljen od same kosti.

Prva vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za pluća i debelo crevo.“

Stanite u raskoračni stav širine ramena. Blago savijte kolena, a da ne prelaze liniju prstiju.

Stavite ruke iza leđa. Uhvatite se palcem za palac, ispružite kažiprst, a ostale prste blago savijte u pesnicu. U ovoj poziciji vaše šake će biti u nivou vaše karlice.

Polako se iz kukova savijajte unapred, da dođete u takvu poziciju da kad gledate u pod vidite mesto između vaših stopala. Istovremeno vucite vaše spojene ruke unapred tj. što dalje od kukova.

Zadržite se u ovom položaju 12 dubokih ciklusa disanja, zatim se lagano vratite u početni položaj.

Obrnite način držanja palčeva (ako ste imali desni palac preko levog, stavite levi preko desnog i obrnuto) i ponovite vežbu sa još 12 ciklusa disanja.

Druga vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za želudac i slezinu.“

Kleknite na pod (po mogućstvu ćebe, sunđer ili strunjaču). Ispružite stopala, da vam čitavom dužinom dodiruju podlogu na kojoj vežbate. Skupite noge i sednite na pete.

Nagnite se unazad i oslonite se rukama na deo poda iza vas. Nastavite vežbu lagano savijajući laktove i izvijanjem kičme unazad. Trebate da osetite zatezanja u prednjoj loži butina. Ako ste dovoljno gipki možete se osloniti na zemlju čitavom podlakticom i time pojačati istezanje. Ljudi koji su veoma gipki mogu da polože ruke pored sebe i opuste leđa na pod.

U individualnom krajnjem bezbolnom položaju se ostaje 12 ciklusa disanja, posle čega se uz pomoć ruku vraća u prvobitni položaj.

NAPOMENA: Noge moraju biti spojene. Ako se u toku praktikovanja ove vežbe oseti jak pritisak ili bol u lumbalnom delu, neka se prekine ova vežba. Osobama sa Discus Hernia-om bih savetovao da preskoče ovu vežbu.

Treća vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za srce i tanko crevo.“

Sedite na pod. Savijte kolena i spojte stopala punom površinom. Uhvatite se za prste i dopustite da vam se kolena spuste do poda. Polako se spuštajte grudima prema podu konstantno gledajući unapred kako vam se ne bi savila kičma. U najnižem položaju ostanite 12 ciklusa disanja.

Četvrta vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za bubrege i bešiku.“

Sedite na zemlju. Ispružite noge i skupite ih.

Podignite ruke u vis i udahnite duboko. Izdišući vazduh se savijte iz kukova u napred, prstima prema stopalima.

Ostanite u tom položaju 12 ciklusa disanja.

NAPOMENA: stopalo treba vući pri sebi da bi se postiglo jače istezanje leđa; pogled treba da je usmeren uvek ispred sebe kako bi sprečili krivljenje kičme.

Peta vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za perikard (zaštitnik srca) i trostruki grejač (jedan od meridijana).“

Sedite na pod u turski sed. Desnom nogom preko leve. Stavite levu šaku na desno koleno, potom desnu šaku na levo koleno da desna ruka bude ispred leve.

Sa pogledom unapred se savijte unapred iz kukova uz izdah. Ostanite u toj poziciji 12 ciklusa disanja.

Promenite položaj ruku i nogu tj stavite leve ekstremitete ispred desnih i ponovite cikluse disanja.

DODATAK: ako želite da pojačate istezanje gurajte ruke u pravcu u kome su okrenute tj pokušajte da napravite što veću razdaljinu između šaka.

Šesta vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za žuč.“

Sedite na pod. Ispružite noge i raširite ih toliko da zaklapaju ugao od 90 stepeni.

Isprepletite prste na rukama. Podignite ruke u vis uz udah. Okrenite šake prema nebu.

Uz izdah se spustite prema desnoj nozi koliko možete. Opustite se i ostanite u toj poziciji 12 ciklusa disanja.

Ponovite to na drugu stranu.

Sedma vežba – u Shiatsu-u poznata kao „Vežba za jetru.“

Sedite na pod. Ispružite noge i raširite ih toliko da zaklapaju ugao od 90 stepeni.

Isprepletite prste na rukama. Podignite ruke u vis uz udah. Okrenite šake prema nebu.

Uz izdah se savijte iz kukova ispred sebe. Ostanite i toj poziciji 12 ciklusa disanja.

NAPOMENA: Ukoliko imate probleme ili bolove sa leđima ili kičmom prvo se savetujte sa lekarom. Ukoliko niste sigurni da li pravilno izvodite vežbe ili niste dobro razumeli objašnjenje vežbi, pitajte poznavaoca ovih vežbi da vam pokaže i ispravi vas ako grešite u protivnom nemojte raditi da se ne biste povredili. Ukoliko imate bolove tokom rada ovih vežbi, nemojte ih praktikovati. Istežite se samo opušteno uz duboko disanje, dopustite gravitaciji da radi svoj posao. Nemojte da forsirate istezanja, možete se povrediti.

Snaga i podrška

Kičma svojom građom i oblikom obezbeđuje snagu i podršku čitavom telu.

Grudni deo je zadužen za obezbeđivanje snage i stabilnosti čitavog tela sa naglaskom na gornji deo tela. Pokreti tog dela kičme su ograničeni samo na savijanje napred bez mogućnosti rotacije. Lumbalni deo nosi većinu težine tela, od pokreta ima mogućstvo rotacije, i savijanja u napred i u nazad.

Kičma, njena mobilnost i njena zakrivljena građa uz prisustvo mišića i tetiva, obezbeđuje našim telima najidealniji raspored naše težine, i ima mogućnost da adaptira naše telo na razne situacije (dizanje teškog ili velikog tereta, višak kilograma, trudnoća,…). U takvim situacijama zakrivljenja kičme se menjaju i adaptiraju trenutnoj situaciji kako bi obezbedili telu balans pomerajuću mu centar gravitacije u najoptimalniji položaj.

Pokret

Komplikovana građa kičme sa pratećim tkivima (ligament, mišići, tetive) dopušta telu da vrši pokrete kao što su savijanje u napred, u nazad, na stranu, izvijanje i rotiranje.

Vratni deo kičme je odgovoran za savijanje, okretanje i rotacije vrata i glave, čineći ga najmobnilnijim delom kičmenog stuba.

Zaštita nerava

Kičmeni stub pruža pouzdanu zaštitu nerava i kičmene moždine, bez kojih ljudska bića kao i svi kičmenjaci ne bi mogli da funkcionišu, pošto impulsi koji prolaze kroz njih kontrolišu funkcionisanje svih naših organa. Raspored i način povezivanja pršljenova, ligamenata i mišića stvaraju slojevitu zaštitu ne bi li što bolje zaštitili kičmenu moždinu i nerve i sprečili njihovo povređivanje.

Snabdevanje krvi

Pršljenovi su građeni od dovoljno koštane zapremine da proizvode crvena krvna zrnca i da skadište minerale u svom šupljem delu tela, poznatom kao koštana srž. Postoje dve vrste koštane srži, crvena i žuta (nastaje od crvene prilikom starenja). Crvena je zadužena za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, trombocita i belih krvnih zrnaca, dok žuta koštana srž sadrži velike količine ćelija masti i proizvodi manje količine belih krvnih zrnaca.

Zaštita organa

Grudni pršljenovi su tako građeni da omogućavaju pripajanje rebara na sebe, koji okružuju i štite naše vitalne organe. Grudni koš je građen iz grudne kosti, 12 pari rebara i 12 grudnih pršljenova. Prvih 7 rebara se prihvataju na grudnu kost, sledeća 3 rebra su vezana hrskavicom za njih, dok su poslednja dva slobodna tj. samo su vezani za kičmu. Takva građa grudnog koša mu obezbeđuje veću elastičnost u odnosu kakva bi bila da su sva rebra fiksirana. Prednosti toga se ogledaju u većoj pokretljivosti dijafragme i dodatnog mesta za širenje pluća, samim tim se olakšava proces disanja. Grudni koš takođe čuva dijafragmu, pluća i srce.

Apsorbovanje sile

Kičma pruža apsorbovanje šoka i pritiska usled šetanja, trčanja ili podizanja tereta zahvaljujući međupršljenskim diskovima. Diskovi se nalaze između svakog pršljena i služe za prevenciju trenja pršljenova jedan o drugi, a takođe imaju i ulogu da apsorbuju silu smanjivajući je svojim blagim širenjem i prenosem te apsorbovanje sile na sledeći diskus preko pršljena.

Zanimljivosti

Novorođenčad imaju skoro pravu kičmu sve do trenutka dok ne počnu samostalno da nose težinu svoje glave, tad kičma poprima svoje krivine.

Crvena koštana srž može da se pretvori u žutu u relativno kratkom vremenskom roku, pod uslovom da je telo izloženo velikom gladovanju, kako bi imalo još masti da iz nje crpi dodatnu energiju. Tako i žuta koštana srž može čak i za par sati da se pretvori u crvenu u slučaju gubljenja krvi ili anemije.