Klinička terapeutska masaža je vid manuelne medicine koji se fokusira na zdravlje tela kao celine tretirajući koštano-mišićni sistem, koji uključuje mišiće, zglobove i kičmu sa karlicom.

Cilj je da se posredno, preko koštano-mišićnog sistema utiče na nervni sistem, krvotok i cirkulaciju limfe. Ovaj vid terapije je unikatni holistički pristup zdravlju. Ne samo da se tretira problematična regija, već se raznim tehnikama i zahvatima balansiraju svi sistemi u telu kako bi obezbedili globalno zdravlje i blagostanje tela.

Osnovni princip terapije je da svi delovi tela funkcionišu zajedno u celini. Ako je jedan deo tela ograničen, ostatak tela mora da se prilagodi i kompenzuje problematiku, što na kraju dovodi do upale, bola, ukočenosti i drugih zdravstvenih problema (skolioza, išijas, diskus hernija, itd). Kada je telo u stanju bez ograničenja pokreta, bez stresa ili tenzije, što ovaj vid terapije pruža, tada telo ima mogućnost da se obnovi i optimalizuje svoje funkcionisanje.

Dobrobiti terapeutske masaže:

• Bolja pokretljivost
• Sticanje veće svesnosti tela za budućnost
• Unutrašnji mir i veće samopouzdanje
• Korigovanje uzoka pre nego tretiranje simptoma
• Poboljšava imunitet
• Eliminiše ili ublažava  simptome alergije
• Poboljšava opšte zdravlje
• Više energije
• Poboljšava atletske performanse
• Omogućava dublji san
• Poboljšava držanje tela
• Efikasnije funkcionisanje tela
• Usporava ili zaustavlja degeneraciju kičmenog stuba
• Usporava proces starenja
• Čini međupršljenske diskove zdravijim
• Potpuno bezbedno
• Prirodno
• Oslobađa od stresa i napetosti

U mojoj praksi kao terapeutskog masera nailazio sam na razne probleme sa leđima kod klijenata. Iz mog rada sa ljudima sam došao do zaključka da većina problema imaju zajednički koren – NE ZNANJE ZDRAVOG OPHOĐENJA PREMA LEĐIMA.

Saveti koje ću navesti su veoma jednostavni, ali je potrebno biti disciplinovan i istrajan u primeni u svakodnevnom životu. Ti koncepti ophođenja prema leđima su pomogli mnogim ljudima i meni. Njih se mogu pridržavati ljudi sa problemima kičme kao preventiva za pogoršavanje problema i kao početak izlečenja, a mogu i ljudi sa zdravim leđima kao preventiva za potencijalne probleme leđa.

Postoje mnoge stvari kojih se treba pridržavati, da ne bih komplikovao i zbunjivao vas izneću samo neke kod kojih ljudi najčešće greše i koje stvaraju najviše problema.

Prva i najosnovnija stvar na koju treba obratiti pažnju je pravilno držanje tela. Pravilnim držanjem tela sile koje deluju na kičmu se ravnomerno raspoređuju i time se sprečava stvaranje dodatnog pritiska u nekom regionu kičme, koji izaziva hroničnu napetost mišića, bolove i na kraju slabljenje kičme i deformisanje međupršljenskih diskova.

Pravilno držanje se izvodi na sledeći način. Postavite stopala u širinu kukova i okrenite ih prema napred. Blago uvucite stomak i izbacite karlicu blago prema napred, kako bi umanjili lumbalnu krivinu i smanjili pritisak na nju. Ramena opustite, spustite i povucite ih malo u nazad da otvorite grudni koš. Podignite glavu toliko da vam je brada paralelna sa podom, povucite glavu u nazad da vam se poklopi linija ušiju i linija ramena. Na kraju imajte osećaj kao da vas neko razvlači konopcem da je jedan kraj pričvršćen za trtični deo a drugi kraj za lobanju. Na početku će možda biti malo bolno, neprijatno i čudno ovakvo držanje tela, ali budite uporni. Ipak mišići moraju da se prilagode na nov način nakon mnogo godina prilagođenosti na loše držanje. Pored zdravstvenog dobrobita ovo držanje utiče pozitivno i na mentalno stanje čoveka. Deluje pozitivno na samopouzdanje i na otvorenost prema drugima, dok npr baš suprotan efekat ima povlačenje ramena u napred, prekrštanje ruku i nogu.

Nastavak ovog teksta sledi u sledećem članku.

Stanje međupršljeskog diska kome je ispucao fibrozni omotač (Anulus fibrosus) i koga želatinasto jezgro (Nucleus pulposus) svojom masom  ispupčuje i dodatno slabi u regionu gde je ispucao naziva se Discus hernia. Ona nastaje usled nepravilnih i neprirodnih pokreta kičme, najčešće nepravilnog saginjanja. Kada kičma stoji uspravno, svi pršljenovi su paralelni i pritisak koji se stvara u međupršljenskim diskovima je izjednačen i ravnomeran. U toku savijanja unapred prednji deo pršljenova (bliži stomaku) se približavaju jedan drugom dok se suprotni deo isteže. Pošto se disk nalazi između pršljenova on se prilagođava svakom njihovom pokretu. U ovom slučaju iz njegovoh prirodnog stanja u kome su mu donja i gornja strana paralelne mi ga dovodimo u stanje gde je deo bliži stomaku prignječen a suprotni deo istegnut. Kad bi se pogledao poprečni presek disk bi ličio na oštrougli trougao. Ako se u ovom stanju diska nekim pokretom napravi dodatni pritisak, velika je verovatnoća da će na tom mestu gde je več oslabljen zbog neprirodne istegnutosti pući jer je to jedini pravac u koji može da se kreće želatinasto jezgro kako bi apsorbovalo pritisak.

Diskus hernija može da se zadobije u bilo kom regionu kičme u kome postoje diskovi. Najčešća je diskus hernija u slabinskom delu, oko 90% slučajeva, i to između pršljenova L3-L4, L4-L5 i L5-S1. Hernia u vratnom delu je manje zastupljena, oko 8%. Najčešće između sledećih pršljenova C4-C5, C5-C6, C6-C7 i C7-T1. Naj slabije zastupljene hernije diska su u grudnom delu, oko 2% slučajeva, jer je najnepokretljiviji i najjači deo tela.

Postoji mnogo simptoma diskus hernije. Oni zavise od pravca ispupčenja diska i od količine pritiska na kičmenu moždinu odnosno kičmene nerve. Pritisak na nerve zavisi od stadijumu diskus hernije tj. da li je blago ispupčen disk ili je skoro čitav fibrozni omotač ispucao i želatinastao jezgro se ulilo u kičmeni kanal i snažno pritiska nerve i kičmenu moždinu. Simptomi vratne discus hernie su uzroci senzacija u gornjem delu leđa i rukama, dok su slabinske uzroci senzacija u nogama. Navešću neke karekteristične simptome za diskus herniju: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­u vratnom delu – C4-C5 (slabost ramenog mišića), C5-C6 (slabost bicepsa), C6-C7 (slabost tricepsa i ekstenzije šake), C7-T1 (slabost mišića šake i flexija šake), u slabinskom delu L3-L4 (slabost i bolovi u prednjoj strani butine), L4-L5 (bol u zadnjoj loži butine i slabost u mišićima koji povlače nožni palac na gore) i L5-S1 (slabost u listu, bol u spoljnoj strani lista i bol u zadnjoj loži butine ).