U mojoj praksi kao terapeutskog masera nailazio sam na razne probleme sa leđima kod klijenata. Iz mog rada sa ljudima sam došao do zaključka da većina problema imaju zajednički koren – NE ZNANJE ZDRAVOG OPHOĐENJA PREMA LEĐIMA.

Saveti koje ću navesti su veoma jednostavni, ali je potrebno biti disciplinovan i istrajan u primeni u svakodnevnom životu. Ti koncepti ophođenja prema leđima su pomogli mnogim ljudima i meni. Njih se mogu pridržavati ljudi sa problemima kičme kao preventiva za pogoršavanje problema i kao početak izlečenja, a mogu i ljudi sa zdravim leđima kao preventiva za potencijalne probleme leđa.

Postoje mnoge stvari kojih se treba pridržavati, da ne bih komplikovao i zbunjivao vas izneću samo neke kod kojih ljudi najčešće greše i koje stvaraju najviše problema.

Prva i najosnovnija stvar na koju treba obratiti pažnju je pravilno držanje tela. Pravilnim držanjem tela sile koje deluju na kičmu se ravnomerno raspoređuju i time se sprečava stvaranje dodatnog pritiska u nekom regionu kičme, koji izaziva hroničnu napetost mišića, bolove i na kraju slabljenje kičme i deformisanje međupršljenskih diskova.

Pravilno držanje se izvodi na sledeći način. Postavite stopala u širinu kukova i okrenite ih prema napred. Blago uvucite stomak i izbacite karlicu blago prema napred, kako bi umanjili lumbalnu krivinu i smanjili pritisak na nju. Ramena opustite, spustite i povucite ih malo u nazad da otvorite grudni koš. Podignite glavu toliko da vam je brada paralelna sa podom, povucite glavu u nazad da vam se poklopi linija ušiju i linija ramena. Na kraju imajte osećaj kao da vas neko razvlači konopcem da je jedan kraj pričvršćen za trtični deo a drugi kraj za lobanju. Na početku će možda biti malo bolno, neprijatno i čudno ovakvo držanje tela, ali budite uporni. Ipak mišići moraju da se prilagode na nov način nakon mnogo godina prilagođenosti na loše držanje. Pored zdravstvenog dobrobita ovo držanje utiče pozitivno i na mentalno stanje čoveka. Deluje pozitivno na samopouzdanje i na otvorenost prema drugima, dok npr baš suprotan efekat ima povlačenje ramena u napred, prekrštanje ruku i nogu.

Nastavak ovog teksta sledi u sledećem članku.

Stanje međupršljeskog diska kome je ispucao fibrozni omotač (Anulus fibrosus) i koga želatinasto jezgro (Nucleus pulposus) svojom masom  ispupčuje i dodatno slabi u regionu gde je ispucao naziva se Discus hernia. Ona nastaje usled nepravilnih i neprirodnih pokreta kičme, najčešće nepravilnog saginjanja. Kada kičma stoji uspravno, svi pršljenovi su paralelni i pritisak koji se stvara u međupršljenskim diskovima je izjednačen i ravnomeran. U toku savijanja unapred prednji deo pršljenova (bliži stomaku) se približavaju jedan drugom dok se suprotni deo isteže. Pošto se disk nalazi između pršljenova on se prilagođava svakom njihovom pokretu. U ovom slučaju iz njegovoh prirodnog stanja u kome su mu donja i gornja strana paralelne mi ga dovodimo u stanje gde je deo bliži stomaku prignječen a suprotni deo istegnut. Kad bi se pogledao poprečni presek disk bi ličio na oštrougli trougao. Ako se u ovom stanju diska nekim pokretom napravi dodatni pritisak, velika je verovatnoća da će na tom mestu gde je več oslabljen zbog neprirodne istegnutosti pući jer je to jedini pravac u koji može da se kreće želatinasto jezgro kako bi apsorbovalo pritisak.

Diskus hernija može da se zadobije u bilo kom regionu kičme u kome postoje diskovi. Najčešća je diskus hernija u slabinskom delu, oko 90% slučajeva, i to između pršljenova L3-L4, L4-L5 i L5-S1. Hernia u vratnom delu je manje zastupljena, oko 8%. Najčešće između sledećih pršljenova C4-C5, C5-C6, C6-C7 i C7-T1. Naj slabije zastupljene hernije diska su u grudnom delu, oko 2% slučajeva, jer je najnepokretljiviji i najjači deo tela.

Postoji mnogo simptoma diskus hernije. Oni zavise od pravca ispupčenja diska i od količine pritiska na kičmenu moždinu odnosno kičmene nerve. Pritisak na nerve zavisi od stadijumu diskus hernije tj. da li je blago ispupčen disk ili je skoro čitav fibrozni omotač ispucao i želatinastao jezgro se ulilo u kičmeni kanal i snažno pritiska nerve i kičmenu moždinu. Simptomi vratne discus hernie su uzroci senzacija u gornjem delu leđa i rukama, dok su slabinske uzroci senzacija u nogama. Navešću neke karekteristične simptome za diskus herniju: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­u vratnom delu – C4-C5 (slabost ramenog mišića), C5-C6 (slabost bicepsa), C6-C7 (slabost tricepsa i ekstenzije šake), C7-T1 (slabost mišića šake i flexija šake), u slabinskom delu L3-L4 (slabost i bolovi u prednjoj strani butine), L4-L5 (bol u zadnjoj loži butine i slabost u mišićima koji povlače nožni palac na gore) i L5-S1 (slabost u listu, bol u spoljnoj strani lista i bol u zadnjoj loži butine ).

Masaža je moguće i najstariji metod lečenja poznat čovečanstvu. Zapisi o masaži datiraju od po nekoliko hiljada godina pre nove ere.

Uzmimo par činjenica: nakon dodira koji traje samo par sekundi počinje da luči oksitocin (jedan od hormona sreće), a nakon dodira koji traje par minuta počinje da se luči serotonin, dopamin i endorfin (takodje hormone sreće). Svakoj osobi prija ljudski dodir. Od malena do duboke starosti mi žudimo za dodirom. Kada malo dete plače roditelji ga grle da se smiri. Deca se stalno grle jedna sa drugom, dok je kod odraslih to malo veći problem zbog koncepata za grljenja pred drugim “nepoznatim” osobama. Tako se mogućnost grljenja svodi samo na veoma bliske osobe ili se grljenje i dodir totalno isključuju iz života.

Iz ovih svima poznatim činjenicama možemo da uvidimo terapeutski učinak dodira, i da iz toga zaključimo da je masaža proizišla iz njega.

Jedan od mogućih tokova razvijanja masaže je da su ljudi vremenom imajući ideju o blagotvornosti dodira uviđali kako bližnji u stresnim periodima života imaju napetije neke grupe mišića nego inače. To je dovelo do otkrića da ako taj region tj. grupu mišića maze ili trljaju u njemu popusti grč ili bol i da se ta osoba usled hormona sreće opusti i mentalno. Vremenom su se ta saznanja proširivala, do vremena kada su shvatili da se dodirom može lečiti i od konkretnih bolesti.

Sadašnje tehnike masaže mogu da se praktikuju na golo telo ili preko lake odeće. Masaža se izvodi prstima, šakama, podlakticama, laktovima, kolenima, podkolenicama, petom ili čitavim stopalom, dok su objekti tretiranja masažom mišići, tetive, ligamenti, zglobovi, koža, limfni sistem, unutrašnji organi, nervi.

Sistema masaža ima mnogo, ali ako bi mogli da ih podelimo po grupama, uslovno bi se delili na relaks (za opuštanje) i terapeutska (za lečenje i isceljivanje). Premda postoje sistemi masaže koji su i relaks i terapeutski, a vid tih masaža određuje samo jačina pritiska.

Kad bi se dobrobiti masaža uzele zdravo za gotovo, dobrobiti relaks masaže bi bilo: poboljšanje mikrocirkulacije (cirkulacija krvi u kapilarima), mentalno opuštanje, umirivanje nervnog sistema i poboljšanje cirkulacije limfe; dok bi dobrobiti terapeutske masaže bili: poboljšanje čitavog krvotoka tela, jačanje imuniteta, jačanje nervnog sistema, lečenje i isceljenje od konkretnih bolesti (skolioza, okoštavanje, ishias, discus hernia, zatvor, migrena, lumbago, uklještenje nerava, zapaljenje nerava, upale mišića, gastritis, itd) i lečenje od psihičkih problema (strahovi, fobije, depresija, itd).

Sve ove dobrobiti ne bi trebalo uzeti zdravo za gotovo već kao orijentir, pošto čitava masaža najviše zavisi kako od znanja i ljubavi terapeuta (masera), tako i od otvorenosti i prepuštenosti pacijenta.