Cranio-therapy, Cranio-sacral therapy, Cranial-osteopathy, Craniology, Sacro-Occipital Therapy

Kranijalna terapija je postala sve zastupljeniji i priznatiji oblik terapije. Integralna ručna kranioterapija bazirana je na tradicionalnim istočnjačkim metodama kao i na modernoj zapadnoj nauci.

• Period treninga

  • 2 × 5 dana (ukupno 80 sati)

• Mesto treninga

  • Biće naknadno definisano

• Dnevni program:

  • 10-14h predavanje
  • 14-15h ručak
  • 15-18/19h praktični deo

• 2. – 6. April: Prvi deo treninga

  http://www.facebook.com/events/309239425773424/

  1. – 2. dan

  • kratka istorija kranioterapije
  • pokreti sakruma
  • pokreti ileuma
  • uticaji mišićne aktivnosti na pokrete karlice

  3. – 4. dan

  • uticaj pokretanja karlice na sfeno-ocipitalni zglob u lobanji
  • pokreti sfeno-okcipitalnog zgloba, dijagnostika i terapija
  • povezanosti i pokreti mandibule (donje vilice)

  5. dan

  • pokreti mandibule (donje vilice) i terapija

  Cena: 390 €

• 4. – 8. April: Drugi deo treninga

  1. – 2. dan

  • pokreti kostiju neurokranijuma, dijagnoza, terapija

  3. – 4. dan

  • pokreti kostiju viscerokranijuma, dijagnoza, terapija

  5. dan

  • sinteza kursa, tokovi tretmana kranioterapije i osteokinematika kranioterapije

  Cena: 390 €

Kulcsár Gábor

doktor kineske medicine

• obavlja posao terapeuta od 1985. godine
• apsolvirao je pet pristupa manuelne terapije (Shiatsu, Tui Na, Manual Medicine, Osteopathy, Chiropractic) i napravio svoj Integralni pristup manuelnoj terapiji – Osteoterapiju
• drži kurseve manuelne terapije od 1998.
• od 2000-te godine bavi se manuelnom terapijom za životinje
• od 2005-te godine pojavljuje se u “Who is Who” u izdanju Švajcarca Hubnera

Kranijalna Terapija

Kranijalna terapija je postala sve zastupljeniji i priznatiji oblik terapije kostiju glave. Integralna Manualna Kranioterapija bazirana je na tradicionalnim istočnjačkim metodama kao i na modernoj zapadnoj nauci.

Ovaj vid terapije seže u prošlost više od hiljadu godina. Skoro da je drevna koliko i terapija nameštanja kostiju i zglobova. Zanimljivo je da su svi ratničko-jahački narodi imali svoje metode nameštanja koštano-zglobnog jer su se suočavali sa mnogo povreda usled borbi, u lovu ili pri padanju s konja. Kod Kozaka, na primer, osobe koje se pokazale kao uspešni kostolomci dobijale su titulu generala.

U Aziji je kranijalna terapija imala osobine kulta. Šamani su koristili razne tehnike kako bi pomogli pojedinima da imaju “vizije” i dublje spoznaje. Danas se te tehnike mogu koristiti kod nekih psihičkih problema, poremećaja svesti, problema s koncentracijom, pamćenjem, itd.

Neki autori veruju da je u Evropi kranijalna terapija nastala na grčkom ostrvu Kranios, pa otud i izraz cranium-lobanja. I u Evropi je, u početku, imala osobine kulta. Po nekim izvorima, visoki sveštenici su obavljali obrede na glavama individua kao vid inicijacije. Kasnije su, u asklepionu (hramu za isceljenje) primenjivali tehniku “isceljivanja kroz snove”, koja se pokazala veoma uspešnom.

U modernoj medicini 1920.g se ponovno saznanje o ovoj veštini vezuje za ime Wiliam Gardner Shutherland-a jer je on različitim spravama pomerao kosti sopstvene lobanje.

Kako moderna medicina zastupa stav da su kosti lobanje povezane šavovima (suturama), da između kostiju postoji pokret u ranom periodu života i da u jednom trenutku lobanja okošta, ona isključuje mogućnost da se kosti nakon okoštavanja i dalje pomeraju i veruje da se ponašaju kao struktura, nimalo pokretljiva. Postavlja se logično pitanje: Kako to da su mnoge iskopane lobanje razdeljene na kosti po šavovima?

Odgovor je: Teorija okoštavanja je poznata samo u anatomiji. Kalcijumski deo između šavova se stvrdne pri dodiru sa vazduhom (npr. autopsija, hirurška intervencija, povreda) i posle toga kosti zaista više nisu međusobno pokretljive. Ali osobe koje se bave kraniopatijom ne operišu, ne prepariraju i prvenstveno se ne bave leševima. Kod živog čoveka se prilikom svakog udaha i izdaha kosti lobanje ritmički pomeraju (pored toga moguće je izmeriti kretanje tečnosti u mozgu i pomeranja kostiju prilikom strujanja krvi u glavi). U stvari, zbog čega između šavova postoje zglobne površine s istim nervnim sadržajem kao i svi drugi pokretljivi zglobovi?

Pokreti sfenobazilarnog zgloba jesu temelj kranijalne terapije.

Zapadnjačka objašnjenja terapije

Kosti lobanje se najviše pomeraju prilikom rođenja i, ako se posle ne vrate u normalno stanje, sprečavaju cirkulaciju likvora. Usled nastalih blokova, tečnost se zgusne, vrši pritisak na koru mozga, i sa tog mesta, preko nerava, utiče na funkciju najrazličitijih organa. U kasnijem razdoblju života udarci glave i povrede mogu uzrokovati slične tegobe. Pored toga, ako je sphenobasilarni zglob slabo pokretljiv, ako se „tursko sedlo“ podiglo ili je u spuštenom stanju, onda se u njemu postojeća žlezda mozga, hipofiza ,konstantno stimuliše ili stimulacija potpuno izostane. Opšte je poznato da hipofiza reguliše ostale žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ako je hipofiza pod stalnom stimulacijom, telo ulazi u stanje hiperfunkcije i preovlada simpatički nervni sistem. Izmedju ostalih simptoma prisutni su nervoza, loš san, stalno osećanje napetosti , hiperfunkcija organa, itd. U suprotnom, ako je tursko sedlo blokirano na dole i dođe do problema manjka stimulacije hipofize, preovlada parasimpatički nervni sistem i osoba će biti hronično umorna, sa slabom funkcijom organa, slabijeg pamćenja, pasivnog ponašanja…

Objašnjene Azijata ne odudara previše od zapadnog shvatanja. Oni, umesto preko nervnog sistema, objašnjavaju principe kraniopatije preko akupunkturnih kanala koji se ukršataju na zidu lobanje dok se dodatnih osam unutrašnjih kanala spajaju na kori mozga.

Zapadnjačka objašnjenja terapije

Kosti lobanje se najviše pomeraju prilikom rođenja I, ako se posle ne vrate u normalno stanje, sprečavaju cirkulaciju likvora. Usled nastalih blokova, tečnost se zgusne, vrši pritisak na koru mozga, i sa tog mesta, preko nerava, utiče na funkciju najrazličitijih organa. U kasnijem razdoblju života udarci glave i povrede mogu uzrokovati slične tegobe. Pored toga, ako je sphenobasilarni zglob slabo pokretljiv, ako se „tursko sedlo“ podiglo ili je u spuštenom stanju, onda se u njemu postojeća žlezda mozga, hipofiza ,konstantno stimuliše ili potpuno izostane iz stimulacije. A opšte je poznato da hipofiza reguliše ostale žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ako je hipofiza pod stalnom stimulacijom, telo ulazi u stanje hiperfunkcije i preovlada simpatički nervni sistem. Izmedju ostalih simptoma prisutni su nervoza, loš san, stalno osećanje napetosti , hiperfunkcija organa,… U suprotnom, slučaju ako je tursko sedlo blokirano nadole i dođe do problema manjka stimulacije hipofize, peovlada parasimpatički nervni sistem i osoba će biti hronično umorna, sa slabom funkcijom organa, slabijeg pamćenja, pasivnog ponašanja.

Objašnjene Azijata ne odudara previše od zapadnog shvatanja. Oni, umesto preko nervnog sistema, objašnjavaju principe kraniopatije preko akupunkturnih kanala koji se ukršataju na zidu lobanje dok se osam unutrašnjih extra kanala spajaju na kori mozga.

PRM

PRM – odnosno Primarni Respiratorni Mehanizam. U organizmu postoji takvo pomeranje na koje se ne može uticati. Prilikom eksperimentisanja, Sutherland je primetio da se ti pokreti ne odnose samo na glavu nego postoje u čitavom telu u svakom tkivu. Ovaj mehanizam čine pokreti kostiju lobanje, trtične kosti (os sacrum), moždane membrane i centralnog nervnog sistema, koji omogućuju nesmetano cirkulisanje likvora. Od rođenja do starijeg doba, postoje u svakom razdoblju, i pomažu telu da se prirodno samokoriguje. Ako je neko bolestan, ili je preživeo neku traumu, PRM brzina i oscilacija je znatno manja od normalne, ili pak može i izostati. Iskustvo je pokazalo i to da je PRM poslednji dokaz života u telu. Na zahtev American Academy of Osteopathy, NASA fizičari su merili PRM, o čemu postoje brojni naučni radovi.

Istočna medicina ovaj process naziva Shen-Chi. Postoji veliki broj vežbi koje su u starom veku smislili i praktikovali taoisti, na primer, pod nazivom „kranijalna i sakralna pumpa“ u cilju pospešavanja ritma cirkulisanja likvora.

Terapija

Terapiji svakako prethodi istorija bolesti i dijagnoza trenutnog stanja. Ona se u više slučajeva ni ne oseti, jer su u pitanju nameštanja obima milimetra. Od pristupa zavisi da li se kosti lupkaju (kuckaju), pritiskaju ili nameste jednostavnim držanjem.

Primena hvata vrat-glava u dijagnostikovanju lobanje pri disanju po američkom sistemu kranijalne terapije.

Japanski metod kranijalne terapije koristi “Omura test”. Kosti se tretiraju lupkanjem.

Najveće dobrobiti su: optimalizacija nervnog sistema, harmonizacija simpatičkog i parasimpatičkog nervog sistema, pomaže kod paralize facijalnih nerava, migrene, problema sa ravnotežom, cirkulatornih, disajnih i digestivnih problema, visokog pritiska, psiholoških problema; poremećaja vida i sluha, teškoća sa učenjem i koncentracijom, problema u vilici, pri ugrizu, sa sinusima itd.

Kontakt

• Aleksandar Šišković: 064/3-180-166
• Marko Jegdić: 060/3-009-700

Email: kurs@mojterapeut.com

Klinička terapeutska masaža je vid manuelne medicine koji se fokusira na zdravlje tela kao celine tretirajući koštano-mišićni sistem, koji uključuje mišiće, zglobove i kičmu sa karlicom.

Cilj je da se posredno, preko koštano-mišićnog sistema utiče na nervni sistem, krvotok i cirkulaciju limfe. Ovaj vid terapije je unikatni holistički pristup zdravlju. Ne samo da se tretira problematična regija, već se raznim tehnikama i zahvatima balansiraju svi sistemi u telu kako bi obezbedili globalno zdravlje i blagostanje tela.

Osnovni princip terapije je da svi delovi tela funkcionišu zajedno u celini. Ako je jedan deo tela ograničen, ostatak tela mora da se prilagodi i kompenzuje problematiku, što na kraju dovodi do upale, bola, ukočenosti i drugih zdravstvenih problema (skolioza, išijas, diskus hernija, itd). Kada je telo u stanju bez ograničenja pokreta, bez stresa ili tenzije, što ovaj vid terapije pruža, tada telo ima mogućnost da se obnovi i optimalizuje svoje funkcionisanje.

Dobrobiti terapeutske masaže:

• Bolja pokretljivost
• Sticanje veće svesnosti tela za budućnost
• Unutrašnji mir i veće samopouzdanje
• Korigovanje uzoka pre nego tretiranje simptoma
• Poboljšava imunitet
• Eliminiše ili ublažava  simptome alergije
• Poboljšava opšte zdravlje
• Više energije
• Poboljšava atletske performanse
• Omogućava dublji san
• Poboljšava držanje tela
• Efikasnije funkcionisanje tela
• Usporava ili zaustavlja degeneraciju kičmenog stuba
• Usporava proces starenja
• Čini međupršljenske diskove zdravijim
• Potpuno bezbedno
• Prirodno
• Oslobađa od stresa i napetosti

„Zovem se Bojana Brzak. Imam 22 godine i zivim u Novom Sadu. Zivim sama sa mamom. Ja sam naizgled kao i svi vi, moji vrsnjaci. Niko ko me prvi put vidi nikad ne bi rekao da imam veliki problem sa vidom. Ali samo ja i meni najblizi znamo kakav sam pakao vec par puta prosla i sa kakvim poteskocama moram da se suocavam svaki dan. Samo u proteklih 8 godina sam 5 puta bila podvrgnuta hirurskim intervencijama, od kojih je svaka ponaosob bila teska i iziskivala veliku kolicinu novca jer sam morala da putujem cak do Kaluge u Rusiji. Naravno da toliki broj operacija ne znaci da nisu bile uspesne, cak naprotiv- svaka od njih mi je davala novu nadu da se moje stanje znatno olaksa. Naime, da objasnim o cemu se tacno radi…U pitanju je atrofija ocnih nerava (Atrophyo nervi optici partialis- Amavros Lebera, Myopia alta OU, Preceratoconus OU) Ostaci mog vida su 0,005 na oba oka a dioptrija -15 na levom oku, a na desno ne vidim. Nazalost, na poslednjem kontrolnom pregledu 10.3.2010. ustanovljeno je da se stanje pogorsalo i da ponovo moram na operaciju za najkasnije 2 meseca koja moze uspesno da se obavi samo u Kalugi u Rusiji, sto iziskuje mnogo novca koji moja majka i ja nazalost ne mozemo same da skupimo u tako kratkom vremenskom roku.Tacan iznos koji mi je ovog puta potreban za operaciju je 1895 evra. Na mnogo mesta smo se obratile za pomoc, na mnogo nazalost odbijene. Zato ste mi potrebni vi da mi pruzite nadu i podrsku!“

A ja se zovem Olivera Zivkovic, i Bojanina sam drugarica.Jasno vam je da Bojana ne moze bez bilo kakvih poteskoca da kuca po tastaturi i da sam ovo kucala ja uz Bojaninu saradnju. Ovim putem molim sve Bojanine i moje prijatelje, kao i nama nepoznate ljude dobrog srca da pomognu koliko mogu, jer cak i iznos u vrednosti kutije cigara ili jednog pica u kaficu, tj. Vase malo ce Bojani znaciti puno! Ako niste u mogucnosti da pomognete novcano, odvojite makar par minuta i RAZGLASITE! Verujte da ce i to znaciti mnogo! Hvala unapred svima!

Uplatu mozete izvrsiti u banci Intesa na ziro racun 908-16001-87, partija (tj. poziv na broj) 09-102-0000137/7 na ime Bojana Brzak. Ukupan iznos koji Bojana treba da sakupi za operaciju je 1895 evra.

Za uplate iz inostranstva: NAPOMINJEM DA JE RACUN NA IME BOJANINE MAJKE BILJANE BRZAK, ALI SE NAGLASAVA DA JE UPLATA ZA BOJANU BRZAK!

INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN EUR

56: Intermediary:
BCITITMM
Intesa Sanpaolo spa
Milano
Italy

57: Account With Institution:
DBDBRSBG
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovica 7b, 11070 Novi Beograd
Republic of Serbia

59: Beneficiary Customer:
IBAN RS35160093020005366121
Biljana Brzak
NOVI SAD, A. Urbana 7a

70: Remittance information (mandatory field)

INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN CHF

56: Intermediary:
CRESCHZZ80A
Credit Suisse
Zurich
Switzerland

57: Account With Institution:
DBDBRSBG
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd
Republic of Serbia

59: Beneficiary Customer:
IBAN RS35160093020005366121
Biljana Brzak
Novi Sad, A. Urbana 7a „

SPECIJALNA PONUDA ZA DAN ŽENA:

Uz svaku zakazanu masažu sledi 50% popusta. Svaka četvrta zakazana masaža je gratis.

Trebaju se ispuniti samo dva uslova:
1. da ste na teritoriji Novoga Sada ili Beograda.
2. da se masaža zakaže do 18.03.2010.

PS: samo za pripadnice nežnijeg pola

Za vreme trudnoće svi hormoni divljaju, telo je u savršenom haosu jer treba da se stvori nov život. Pored mnogih hormona koji se luče za vreme trudnoće, spomenuću samo relaksin.

Relaksin (Relaxin) je hormon koji se luči za vreme trudnoće i utiče na omekšavanje i povećavanje elastičnosti hrskavica, ligamenata i tetiva. Otuda zglobovi karlice imaju mnogo veću amplitudu pokreta što i izaziva njeno smanjenje stabilnosti i osetljivost za vreme trudnoće.

Šta uzrokuje probleme sa ovim zglobovima? Nakon porođaja je potrebno u proseku oko 4 nedelje da se ligamenti, hrskavice vrate u svoje normalno stanje funkcionalnosti i da ponovo drže kosti karlice čvrsto na mestu. Mnogim mišićnim grupama je karlica mesto pripoja (trbušni mišići, mišići leđa, mišići zadnjice i svi butni mišići) i svako preterano ili konstantno aktiviranje nekih od nabrojanih grupa mišića može dovesti do njenog pomeranja i do pogrešnog krajnjeg pozicioniranja kostiju usled čega nastaju tegobe simptoma karlice.

Koji su simptomi problema sa karlicom? Osobe najčešće žale na bolove pri podizanju tereta, pri savijanju, bolovi u krstima pri dugim šetnjama ili dugom stajanju, poteškoće pri ulaženju ili izlaženju iz kola, pri silaženju niz ili penjanju uz stepenice,… Specifičniji simptomi su: problemi sa simfizom - bolovi u preponama, upala preponskih mišića (unutrašnja loža); problemi u krsnom delu - bolovi u krstima, bolovi u sakrumu, konstantna napetost lumbalnog dela, bol u lumbalnom delu, bol u regionu sedalnih mišića, razlika u dužini nogu (ne mehanička), osećanje opterećenja u jednoj od nogu, krivljenje kičme, bol oko čašice kolena; problemi sa repićem (trtičnom kosti) se dešavaju retko ali se dešavaju. Simptomi su bolovi pri sedenju, bol u anusu, bol u donjem delu stomaka, bol u jajnicima, ređe se događa i da boli iznad repića u sakrumu.

Šta je sledeći korak? Na prvi znak problema trebali biste posetiti vašeg akušera ili ginekologa i poslušati njegove savete. Ako se ipak odlučite za tretmane ne klasičnom medicinom očekujem vaš poziv. Rešićemo zajedno vaše probleme.

NAPOMENA: Nemojte da ignorišete simptome. Ako se ne saniraju na vreme dosta često se pretvore u mnogo ozbiljnije probleme. Čak i ako nemate bolove bilo bi dobro da izvršite kontrolu funkcionalnosti karlice za svaki slučaj.

U mojoj praksi kao terapeutskog masera nailazio sam na razne probleme sa leđima kod klijenata. Iz mog rada sa ljudima sam došao do zaključka da većina problema imaju zajednički koren – NE ZNANJE ZDRAVOG OPHOĐENJA PREMA LEĐIMA.

Saveti koje ću navesti su veoma jednostavni, ali je potrebno biti disciplinovan i istrajan u primeni u svakodnevnom životu. Ti koncepti ophođenja prema leđima su pomogli mnogim ljudima i meni. Njih se mogu pridržavati ljudi sa problemima kičme kao preventiva za pogoršavanje problema i kao početak izlečenja, a mogu i ljudi sa zdravim leđima kao preventiva za potencijalne probleme leđa.

Postoje mnoge stvari kojih se treba pridržavati, da ne bih komplikovao i zbunjivao vas izneću samo neke kod kojih ljudi najčešće greše i koje stvaraju najviše problema.

Prva i najosnovnija stvar na koju treba obratiti pažnju je pravilno držanje tela. Pravilnim držanjem tela sile koje deluju na kičmu se ravnomerno raspoređuju i time se sprečava stvaranje dodatnog pritiska u nekom regionu kičme, koji izaziva hroničnu napetost mišića, bolove i na kraju slabljenje kičme i deformisanje međupršljenskih diskova.

Pravilno držanje se izvodi na sledeći način. Postavite stopala u širinu kukova i okrenite ih prema napred. Blago uvucite stomak i izbacite karlicu blago prema napred, kako bi umanjili lumbalnu krivinu i smanjili pritisak na nju. Ramena opustite, spustite i povucite ih malo u nazad da otvorite grudni koš. Podignite glavu toliko da vam je brada paralelna sa podom, povucite glavu u nazad da vam se poklopi linija ušiju i linija ramena. Na kraju imajte osećaj kao da vas neko razvlači konopcem da je jedan kraj pričvršćen za trtični deo a drugi kraj za lobanju. Na početku će možda biti malo bolno, neprijatno i čudno ovakvo držanje tela, ali budite uporni. Ipak mišići moraju da se prilagode na nov način nakon mnogo godina prilagođenosti na loše držanje. Pored zdravstvenog dobrobita ovo držanje utiče pozitivno i na mentalno stanje čoveka. Deluje pozitivno na samopouzdanje i na otvorenost prema drugima, dok npr baš suprotan efekat ima povlačenje ramena u napred, prekrštanje ruku i nogu.

Nastavak ovog teksta sledi u sledećem članku.

Stanje međupršljeskog diska kome je ispucao fibrozni omotač (Anulus fibrosus) i koga želatinasto jezgro (Nucleus pulposus) svojom masom  ispupčuje i dodatno slabi u regionu gde je ispucao naziva se Discus hernia. Ona nastaje usled nepravilnih i neprirodnih pokreta kičme, najčešće nepravilnog saginjanja. Kada kičma stoji uspravno, svi pršljenovi su paralelni i pritisak koji se stvara u međupršljenskim diskovima je izjednačen i ravnomeran. U toku savijanja unapred prednji deo pršljenova (bliži stomaku) se približavaju jedan drugom dok se suprotni deo isteže. Pošto se disk nalazi između pršljenova on se prilagođava svakom njihovom pokretu. U ovom slučaju iz njegovoh prirodnog stanja u kome su mu donja i gornja strana paralelne mi ga dovodimo u stanje gde je deo bliži stomaku prignječen a suprotni deo istegnut. Kad bi se pogledao poprečni presek disk bi ličio na oštrougli trougao. Ako se u ovom stanju diska nekim pokretom napravi dodatni pritisak, velika je verovatnoća da će na tom mestu gde je več oslabljen zbog neprirodne istegnutosti pući jer je to jedini pravac u koji može da se kreće želatinasto jezgro kako bi apsorbovalo pritisak.

Diskus hernija može da se zadobije u bilo kom regionu kičme u kome postoje diskovi. Najčešća je diskus hernija u slabinskom delu, oko 90% slučajeva, i to između pršljenova L3-L4, L4-L5 i L5-S1. Hernia u vratnom delu je manje zastupljena, oko 8%. Najčešće između sledećih pršljenova C4-C5, C5-C6, C6-C7 i C7-T1. Naj slabije zastupljene hernije diska su u grudnom delu, oko 2% slučajeva, jer je najnepokretljiviji i najjači deo tela.

Postoji mnogo simptoma diskus hernije. Oni zavise od pravca ispupčenja diska i od količine pritiska na kičmenu moždinu odnosno kičmene nerve. Pritisak na nerve zavisi od stadijumu diskus hernije tj. da li je blago ispupčen disk ili je skoro čitav fibrozni omotač ispucao i želatinastao jezgro se ulilo u kičmeni kanal i snažno pritiska nerve i kičmenu moždinu. Simptomi vratne discus hernie su uzroci senzacija u gornjem delu leđa i rukama, dok su slabinske uzroci senzacija u nogama. Navešću neke karekteristične simptome za diskus herniju: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­u vratnom delu – C4-C5 (slabost ramenog mišića), C5-C6 (slabost bicepsa), C6-C7 (slabost tricepsa i ekstenzije šake), C7-T1 (slabost mišića šake i flexija šake), u slabinskom delu L3-L4 (slabost i bolovi u prednjoj strani butine), L4-L5 (bol u zadnjoj loži butine i slabost u mišićima koji povlače nožni palac na gore) i L5-S1 (slabost u listu, bol u spoljnoj strani lista i bol u zadnjoj loži butine ).

Da bi svaki organ ili deo tela pravilno funkcionisao mora imati nesmetanu konstantnu komunikaciju sa mozgom. Što znači da mozak mora konstatno da prima i šalje informacije kroz kičmenu moždinu i nerve kroz čitavo telo o njihovom trenutnom stanju. Pri dizanju tereta, naglog pokreta, pada, nekontrolisanog pokreta može da dođe do suvišnog pomeranja pršljena. Tada se pršljen nalazi u stanju kada je ispadnut, upadnut ili pomeren. U tim slučajevima dolazi do sužavanja tunela kroz koji prolazi nerv (uklješten nerv), i komunikacija mozga i tog dela tela biva ometana. Nerv koji je pod uklještenjem, zbog iritacije koja je nastala, šalje iskvarene informacije određenom organu ili delu tela. Vremenom funkcija organa slabi, dok na kraju ne oboli.

Dislokacija pršljena se najefikasnije tretira masažom i istezanjem radi opuštanja okolnih mišića i time vraćanje pršljena na svoje mesto. Manipulaciju odnosno „krckanje“ kičme, napadnu tehniku vraćanja pršljena na svoje mesto, je najbolje koristiti kao poslednji izbor.

Ako se ikad izabere manipulacija treba imati na umu da postoje mnoge tehnike manipulacije kičme i da nisu sve optimalne. Definitivno najvažnija informacija koju treba imati na umu je da mnogi ljudi završavaju razne kurseve i ne znaju svi da rade pravilno tj. ne dozvoliti svakome da vam radi manipulacije kičme.

U sledećoj tabeli je prikazano kako upala nerva ili njegovo uklještenje dislokacijom pršljena utiče na celokupno zdravlje tela.

REGION KIČME	PRŠLJEN	POVRŠINE I DELOVI TELA	MOGUĆI SIMPTOMI
VRATNI DEO (VERTEBRAE CERVICALES)	C1	snabdevanje glave krvlju, hipofiza, kosmati deo glave, kosti lica, mozak, unutrašnje i srednje uho, simpatički nervni sistem	glavobolja, nervoza, nesanica, kijavica, visok krvni pritisak, migrene, nervni slom, amnezija, hronični umor, vrtoglavica
	C2	oči, nervus opticus (II), nervus vestibulocochlearis (VIII), sinusi, processus mastoideus, jezik, čelo	problemi sa sinusima, alergije, bolovi u predelu oka, bolovi u ušima, nesvestica, neke vrste slepila, razrokost, gluvoća
	C3	obrazi, spoljno uho, kosti lica, zubi, nervus trigeminus (V)	neuralgija, neuritis, akne, bubuljice, ekcem
	C4	nos, usne, usna duplja, eustahijeva tuba	peludna groznica, rhinorrhea (curenje nosa), gubljenje sluha, problemi sa 3. krajnikom
	C5	glasne žice, vratne žlezde, pharynx	laringitis, promuklost, grlobolja, prehlađeno grlo, itd
	C6	vratni mišići, ramena, krajnici	ukočen vrat, bolovi u gornjem delu ruke, upala krajnika, hronični kašalj, gušobolja (promuklost, jak kašalj, teško disanje)
	C7	štitna (tiroidna) žlezda, bursae u ramenima, laktovi	bursitis, prehlade, grip, problemi sa štitnom žlezdom

GRUDNI DEO (VERTEBRATE THORACICAE)	T1	podlaktice, šake, ručni zglob, prsti, jednjak (esophagus), dušnik (trachea)	astma, teško disanje, nedostatak daha, bol u donjem delu ruku i šaka
	T2	srce, valve srca, koronarne arterije,	funkcionalna stanja srca, poneki grudni problemi
	T3	pluća, bronhije, plućna maramica, grudni koš, grudi	bronhitis, upala pluća, upala plućne maramice, zapušenje bronhija, influenca
	T4	žučna kesa, žučni kanal	problemi sa žučnom kesom, žutica, herpes zoster (crvenilo)
	T5	jetra, solarni pleksus, krvotok	problemi sa jetrom, temperature, problemi sa krvnim pritiskom, slaba cirkulacija, upala zglobova
	T6	želudac	problemi sa želucem, Bowel sindrom (nervozni želudac), slaba probava, žgaravica, slabo varenje
	T7	gušterača (pankreas), dvanaestopalačno crevo	čirevi, gastritis
	T8	slezina	slab imunitet
	T9	nadbubrežne (adrenalne) žlezde	alergije, osipi
	T10	bubrezi	problemi sa bubrezima, otvrdnjivanje arterija, hronični umor, upala bubrega, infekcija urinarnog trakta (pyelonephritis-pyelitis)
	T11	bubrezi, ureteri	stanja kože kao akne, bubuljice, ekcemi, gnojni čirevi
	T12	tanko crevo, limfotok	reuma, problemi sa gasom (bolni), određena vrsta steriliteta

SLABINSKI DEO (VERTEBRAE LUMBALES)	L1	debelo crevo, anulus inguinalis	zatvor, kolitis (upala debelog creva), dizenterija, kile i hernije
	L2	slepo crevo, trbušna duplja, butina	grčevi u trbuhu, teško disanje, proširene vene
	L3	polni organi, materica, bešika, kolena	problemi sa bešikom, menstrualni problemi (neredovni i bolni), pobačaj, mokrenje u krevet, impotencija, razni bolovi u kolenima, simptom menopauze
	L4	prostata, mišići donjeg dela leđa, nervus ischiadicus	išijas, lumbago, teško-bolno-često uriniranje, bolovi u leđima
	L5	podkolenica, članci, stopala	slaba cirkulacija u nogama, otekli članci i luk stopala, hladna stopala, slabost u nogama, grčevi u nogama
KRSNI I TRTIČNI DEO (OS SACRUM, OS COCCYIS)	S1-S5	kukovi, stražnjica	sakralno-karlični problemi, krivljenja kičme
	OS COCCYGIS	rektum, anus	hemoroidi, svrab, bol u trtici pri sedenju

Međupršljenski diskovi

Međupršljenski diskovi čine između jedne trećine i jedne četvrtine čitave dužine kičme. Nalazeći se u sendviču izmedju dva pršljena, oni sprečavaju trenje između njih i služe za upijanje svih šokova i pritiska u kičmi koji se javlja pri šetanju, trčanju ili podizanju tereta.

Građeni su iz 2 dela. Iz želatinastog jezgra (Nucleus pulposus) i slojevitog fibroznog omotača (Anulus fibrosus), koji obavija želatinasto jegro. Diskovi su najveći organ u ljudskom telu koji se ne snabdeva krvotokom, već difuzijom hranjljivih materija iz krvnih sudova oko njega.

Medjupršljenski zglobovi

Ovi zglobovi povezuju pršljenove i nalaze se u zadnjem delu kičmenog stuba. Svaki pršljen ima dva para zgloba, jedan par prema gore i jedan prema dole. Ovi zglobovi osim što povezuju pršljenove , ograničavaju savitljivost kičme i time je čuvaju od ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­preteranih pokreta.

Mišići, tetive i ligamenti

Skeletni (poprečno prugasti) mišići pored svoje odgovornosti za govor, disanje, gutanje odgovorni su i za kretanje i održavanje pozicije tela. Oni daju snagu, balans i spoljni izgled našeg fizičkog tela. Imaju sposobnost kratkotrajne snažne kontrakcije i potpune relaksacije zavisno od naše namere, jer su pod kontrolom naše volje.

Funkcija tetive je da spoji mišić sa kosti. Pošto imamo mnogo leđnih mišića, imamo i mnogo tetiva koji daju dodatnu stabilnost kičmi.

Ligamenti kičme povezuju pršljenove i daju strukturalnu stabilnost kičmi.

Kičmeni kanal

Svaki pršljen ima šupljinu, koja se nalazi u sredini pršljena. Kičmeni kanal je prostor odnosno šupljina koga izgrađuju šupljine pršljenova. U kičmenom kanalu se nalazi kičmena moždina, brojni krvni sudovi i cerebro-spinalna tečnost, čija loša cirkulacija može da izazove brojne probleme npr. glavobolje, migrene, menstrualne probleme, digestivne probleme, doprinos artritisu, itd.

Kičmena moždina

Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema, smešten u kičmenom kanalu. Proteže se od mozga do prvog lumbalnog pršljena. Njena glavna funkcija je da sprovede nervna impulse od mozga do ostatka tela kao što su organi i ekstremiteti.

Kičmeni nervi

Kičmeni nervi se granaju iz kičmene moždine i ima ih ukupno 31 par. Osam vratnih, dvanaest grudnih, pet slabinskih, pet krsnih i jedan trtični. Vratni nervi su povezani sa glavom, vratom, ramenima, rukama i dijafragmom. Grudni nervi su povezani sa grudima i pojedinim delovima trbuha. Slabinski su povezani sa donji delom trbuha, zadnjicom i delom nogu. Trtični su povezani sa butinama, podkolenicama, stopalima i spoljnim delom genitalija.

Kičma ima 4 prirodna zakrivljenja. Dve lordoze (konkavna zakrivljenja kičme, nalaze se u vratnom i slabinskom regionu) i dve kifoze (konveksna zakrivljenja kičme, nalaze se u grudnom i krsnom regionu).

Vratni (cervical) region

Vratni region se proteže od baze lobanje do grudnog regiona, prema kome se i pršljenovi povećavaju spuštajući se do njega. Grade ga 7 pršljenova.

Za razliku od ostalih pršljenova, vratni pršljenovi imaju male otvore za krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom. Nepravilnim manipulacijama (krckanjima) vratnih pršljenova mogu se lako ozlediti ti krvni sudovi. Zato treba paziti kome se daje da vam “krcka” vrat.

Vratni region je najpokretljiviji i on obezbeđuje pokretljivost vrata i glave. Savijanje vrata u napred, nazad, levo i desno čine svih 7 pršljenova, dok se okretanje glave u levo i desno vrši samo izmedju prvog i drugog pršljena.

Grudni (thoracic) region

Grudni region kičme se nalazi u nivou grudnog koša i glavni je oslonac rebrima koji nam štite glavne organe u telu. Izgrađuje ga 12 pršljenova čija je veličina sve veća kako se bliži lumbalnom regionu, koji poseduje najveće pršljenove. Najizraženija tačka grudne kifoze čini sedmi grudni pršljen odnosno T7.

Slabinski (lumbar) region

Mada zvanično lumbalni deo grade 5 pršljenova, postoje izuzeci koji poseduju i šesti pršljen. Lordoza lumbalnog dela je izraženija kod ženskog pola, naročito u donjem delu lumbalnog regiona.

Lumbalni region je zadužen za savijanje i rotiranje; obezbeđuje nam snagu za podizanje i guranje kako lakih tako i teških stvari. Njegova funkcija ga čini ujedno i mestom sklonom povredama i lako povredivim mestom.

Kičmena moždina se završava kod prvog lumblanog pršljena L1, odakle počinje da se grana na mnoge nerve koji se protežu kroz donji deo trupa i čitave noge. Skup tih nerava se naziva cauda equina tj konjski rep.

Krsni (sacral) region

Sastoji se od 5 sraslih pršljenova, i sačinjava zadni zid karlice. Postoje razlike u njegovoj građi između muškaraca i žena. Žene imaju kraći i širi sakralni deo od muškaraca. Ugao zakrivljenosti sakralnog regiona je indvididualan, mada je kod muškaraca u proseku manji ugao zakrivljenosti nego kod žena.

Trtični (coccyx) region

Sastoji se od 3-5 sraslih pršljenova i nalazi se u korenu kičme. Smatra se ostatkom repa, koji je tokom evolucije zakržljao.

Trouglastog je oblika, a veličina individualna. Za razliku od ostalih pršljenova, trtični deo je sastavljen od same kosti.